Мени навигације страница

Александар Снегић

поглед на виноград

Била је то лепа кућица са једним сламнатим креветом где је могло да се одмори преко дана а ноћу да се прилегне после периодичног обиласка винограда. Од вина се одавно одустало, па је и ова кућица изгубила своју улогу.

Тешко је било погледати последњи пут кроз плави прозор са сазнањем да ће ускоро коров све то појести и савладати.

4 Коментара

  1. Похватајте нам лисице,
    мале лисице, што кваре винограде,
    јер наши виногради цвату.

    • Лако ћемо ако је лисица, него бојим се да није можда јазавац. Он када нападне, хвата тамо где највише боли.
      А вино не пије.

    • Мој је драги мој,
      и ја сам његова,
      он пасе међу љиљанима.
      Док дан захлади и сјенке отиду,
      врати се, буди као срна, драги мој…

  2. Докле може да оде ова Блогографија? Фотографиа, текст, коментар. Не знам шта ми се ђасви највише

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *