поглед на виноград
Била је то лепа кућица са једним сламнатим креветом где је могло да се одмори преко дана а ноћу да се прилегне после периодичног обиласка винограда. Од вина се одавно одустало, па је и ова кућица изгубила своју улогу.
Тешко је било погледати последњи пут кроз плави прозор са сазнањем да ће ускоро коров све то појести и савладати.
Похватајте нам лисице,
мале лисице, што кваре винограде,
јер наши виногради цвату.
Лако ћемо ако је лисица, него бојим се да није можда јазавац. Он када нападне, хвата тамо где највише боли.
А вино не пије.
Мој је драги мој,
и ја сам његова,
он пасе међу љиљанима.
Док дан захлади и сјенке отиду,
врати се, буди као срна, драги мој…
Докле може да оде ова Блогографија? Фотографиа, текст, коментар. Не знам шта ми се ђасви највише