Мени навигације страница

Александар Снегић

20.22

Дошао је и тај дан, крај ЛПД.

Не испуњавам често своја обећања из разлога што они који очекују нешто од тих обећања, не верују довољно у њихово остварење. Има и оних који траже обећања, грчевито гледају у тебе и траже, а не верују никако. Не верују уопште у било шта. Како онда таквима, неверницима или полуверницима испунити дато обећање и дозволити им да живе у погрешном убеђењу? Таквима када не испуниш обећање, чак помажеш да се следећи пут запитају шта није у реду. Помажеш им да поверују да нешто ту није како треба.

Е сад, написао сам што се тиче Ликвидације Пикасине Радионице, написао и обећао, још почетком августа, да ће последња фотографија бити објављена једног дана у 20:22. Обећао сам то првенствено себи, веровао потпуно у то и ево сада испунио обећање.

Формула је проста, није скупа, добро пере. Веруј и оствариће се.

Што се тиче фотографије, на њој ми је најзанимљивије светло, односно боја зграде. Јунски дан, пола девет увече, друга фаза заласка. Ево, рецимо како изгледа боја зграде у другим светлосним условима.

За оне који трагају за скривеним детаљима, открићу само један. Моћна, савремена антена на врху зграде и дијагонални кабал од телефона дају прави преглед развоја телекомуникација, од кабла до мобилног. Зато би ова фотографија могла да се наслови и са „Ало!“ или можда још боље: „Ало, кол`ко има сати?“

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *