Лако је израчунати да дневно потрошим око 4 минута на раскрсници Кисачке и Темеринске, а све захваљујући инжењеру који је врло лоше испројектовао семафор на пешачком прелазу. Тако на годишњем нивоу само на овој раскрсници морам издвојити 24,33 сата, односно читав један дан.
Добро је у свему томе што у граду има око 300 семафора, тако да ми ипак годишње остане 65 дана за слободне активности.
Појави се тако неко ко ме не познаје, па пита чиме се бавим. Ето, одговор је једноставан: Чекам на семафорима.